Ako jarac laže, rog ne laže

Dvoje zaljubljenih sede zagrljeni na klupi u zamračenom delu parka...

- I zamisli, kaže meni šefica kako nije njen problem to što nijedan štampač u firmi ne radi i kako ja moram da završim taj izveštaj kako znam i umem.
- Mhm...
- I ja se tu iznerviram i pitam šta da radim, a ona mi kaže da se snađem, a ako ne umem da se snađem, da ima dosta snalažljivih koji bi rado uskočili na moje radno mesto...
- Mhm...

U tom trenutku njena ruka slučajno prelazi preko njegovih prepona...

I-ju, šta ti se ovo nabudžilo?! Pa, ti mene uopšte ne slušaš! Mnogo si, bre, neozbiljan!
- Ali srce, šta da radim... Znaš da se uzbudim kad mi pričaš, jer imaš taaako seksi glas, znaš da me pali kako mirišeš, a o izgledu i da ne govorim, uzbudim se čim pomislim na tebe.
- Stvarno to misliš?
- Ljubavi, ako jarac laže, rog ne laže.
- Ih, ti i tvoj rog... Čekaj da te opkoračim... Sreća da sam obukla suknju...
- Mmmmm, sreća...