Rečenica kojom se predusretljiv čovek, suočen sa napadom na svoje duševno ustrojstvo, uspešno brani pravdajući se time da je granica između ludaka i genija tanka, pa tako sugerišući da je on u stvari ovo drugo, i time stičući početnu prednost u odnosu na sagovornika kome je glupost prirođena te je stoga budala. Čak i kad mu sagovornik stavi do znanja da je jedini genije koji mu je ravan po intelektualnoj oštrini u stvari Pera Kojot uvek se može odbraniti onom starom: