Aktivizam

Poremecaj koji obicno nastupa u zavrsnoj godini srednje skole, a svoj vrhunac dostize tokom studiranja. U tezim slucajevima, aktivizam se nastavlja i posle skolovanja.

Simptomi koji ukazuju na ovo oboljenje ukljucuju nosenje sarene odece, crtanje "peace" logoa svuda po stvarima, zidovima, sveskama, ponekad i na telu i to trajno, verovanje da cete, ako se zavezete za drvo, spreciti velike drvnopreradjivacke kompanije u seci suma, svest o soku, tabuu i provokaciji u svim formama umetnosti kao jedinim i iskljucivim nacinima za resavanje nekog drustvenog problema, bacanje kamenica na organe reda tokom samita G8 verujuci da cete ih time zaustaviti u eksploataciji citavog sveta, verovanje u to da je religija izleciva bolest, te crtanje proroka muhameda i alaha u svrhu priblizavanja muslimana ostalim ljudima sveta, kupovanje karte za koncert U2 cime cete pomoci lecenju dece od tuberkuloze u africi, ostavljanje suludih grafita po zidovima grada, cije su kljucne reci "anarhija", "inicijativa", "sindikat" i "zastita", obavezno studiranje na filozofskom fakultetu.

U tezim slucajevima zabelezeni su jos neki simptomi koji podrazumevaju citanje marksovih dela i prihvatanje te ideologije, citanje bilo kakvih dela i prihvatanje ideologije uopste, dodavanje pseudonima uz originalno ime, sllusanje the smiths, a sve pod maskom decaka i devojcica naivnog izgleda i blage naravi, koji se pretvaraju u zveri kojima nisu ni teroristi dorasli, te napadaju rukama, nogama, oruzjem i vatrom svaki put kada maloletni senegalac dobije zuticu, ili radnici u grckoj podobijaju otkaze.

Bolest je neizleciva.