Alarm

Bas sam lezao u djakuziju sa svojom devojkom koju volim i koja mene obozava, zezali smo se celog dana i uzivali u kupanju u moru, u beachvolley-u, u najukusnijoj hrani i picu, caskali sa nekolicinom zaista dobrih prijatelja, gledali smo i zalazak sunca, ljubili se, pa cak i vodili ozbiljne razgovore, malo se pravili pametni i to nam je prijalo bas kao topla kupka nakon valjanja u snegu. Da bude jos bolje moju devojku ne juri pola grada, ne juri je bivsi decko psihopata da ubije i nju i mene, ne zeza me drustvo u vezi moje ili njene proslosti, cak su mi ovog dana i akcije u firmi skocile a i klub ciji sam vlasnik je ostvario 10. pobedu zaredom u internacionalnim mecevima. Posto smo mercedesa od 80.000 evra parkirali ispred travnjaka nase vile od 600 kvadratnih metara bacili smo se u prostrani djakuzi da u mirisljavoj i toploj vodi nazdravimo svojim uspesnim zivotima uz divnu muziku- Samba De Janeiro. I bas tad, trenutak slave presece mi pakleni zvuk alarma koji me podseca da treba da ustajem posle nepunih 6 sati spavanja i da idem u sumornu skolu da se guram u masi i da me cede profesori, da se zuljam na prastarim stolicama i da prljam cistu odecu. Pa nek zakaze bar jednom taj alarm, kad je propao ceo sistem moze i on jednom da ne zazvoni, da me pusti da se brckam jos malo sa svojom voljenom u nekoj drugoj dimenziji.