Aleksandar Makedonski

Lik koji je sposoban, uporan do daske i koga jednostavno 'oće, pa to ti je.

(31. septembar 331. pre Hrista, okolina mesta Gaugamela)
AM: I šta kažeš, ima ih na milione tamo ispod brda, a?
Parmenion: To ti kažem, ima ih koliko ti duša 'oće, nemoj da se zajebavaš da ih diramo, ubiće nas silovito ako krenemo na njih.
AM: Ekstra, imam plan. Ja ću da krenem na čelu najizloženijeg dela vojske i da se zaletim u prvom redu pravo na Darijeve elitne trupe kad krenu da nas gađaju strelama, a ti se izbleji na levom krilu
Parmenion: Da li si ti jebeno normalan? Bar ih noću na padni.
AM: A jok, Coa nikad ne krije svoje pobede.
Parmenion: Ne jebote svi ćemo najebati!
(ujutru)
AM: Vojskaaaaa! Ma idemoooooo
Parmenion: PA ČEKAJ JEBOTE BAR UZMI ORUŽJE KAD VEĆ JURIŠAŠ
(7 dana kasnije)
AM: Jebem mu mater, opet mi je pobegao, sad moram ovde da plačem na njegovim tonama zlata da bih se malo utešio.
-------------------------------------------------------------------------------------------
(31. jul 2014. posle Hrista, okolina Beograda)
Petar: Uf jebote maćori odo' ja kući, urniso sam se
Aleksandar: Čekaj, divi one 3 mačke tamo, šta kažeš da im priđemo
Petar: Beži bre, debilu, ove ni u toalet ne idu kakve su građe, to smrtnik ne sobaljuje, odo' kući
Aleksandar: Ae, odo ja da ih sadžgam

(7 dana kasnije)
(telefon zvoni)
Petar: Pa de si ti jebote 7 dana, svi te tražimo!
Aleksandar: E maćana, jese sećaš one 3 mačke?
Petar: Da, šta je bilo s njima?
Aleksandar: E pa ispostavilo se da je ona u sredini ćerka ruskog oligarha, evo sad sam ih sve tri sobalio četvrti put večeras, evo nas kod Sevastopolja na jahti upravo jedemo pečenu žirafu i gledamo preko privatnog satelita kako se kolju Ukrajinci sa Rusima