Aleksandar Makedonski

(31. септембар 331. пре Христа, околина места Гаугамела)
АМ: И шта кажеш, има их на милионе тамо испод брда, а?
Парменион: То ти кажем, има их колико ти душа 'оће, немој да се зајебаваш да их дирамо, убиће нас силовито ако кренемо на њих.
АМ: Екстра, имам план. Ја ћу да кренем на челу најизложенијег дела војске и да се залетим у првом реду право на Даријеве елитне трупе кад крену да нас гађају стрелама, а ти се изблеји на левом крилу
Парменион: Да ли си ти јебено нормалан? Бар их ноћу на падни.
АМ: А јок, Цоа никад не крије своје победе.
Парменион: Не јеботе сви ћемо најебати!
(ујутру)
АМ: Војскааааа! Ма идемоооооо
Парменион: ПА ЧЕКАЈ ЈЕБОТЕ БАР УЗМИ ОРУЖЈЕ КАД ВЕЋ ЈУРИШАШ
(7 дана касније)
АМ: Јебем му матер, опет ми је побегао, сад морам овде да плачем на његовим тонама злата да бих се мало утешио.
-------------------------------------------------------------------------------------------
(31. јул 2014. после Христа, околина Београда)
Петар: Уф јеботе маћори одо' ја кући, урнисо сам се
Александар: Чекај, диви оне 3 мачке тамо, шта кажеш да им приђемо
Петар: Бежи бре, дебилу, ове ни у тоалет не иду какве су грађе, то смртник не собаљује, одо' кући
Александар: Ае, одо ја да их саџгам

(7 дана касније)
(телефон звони)
Петар: Па де си ти јеботе 7 дана, сви те тражимо!
Александар: Е маћана, јесе сећаш оне 3 мачке?
Петар: Да, шта је било с њима?
Александар: Е па испоставило се да је она у средини ћерка руског олигарха, ево сад сам их све три собалио четврти пут вечерас, ево нас код Севастопоља на јахти управо једемо печену жирафу и гледамо преко приватног сателита како се кољу Украјинци са Русима