Ambulanta

Ambulanta, 05.53h
Baba Cica: E, Maro, otkud ti kod doktora. Šta ti je jadna ne bila?
Baba Mara: Joj, ćuti, grom te ubio. Ništa nisam jela od sinoć. Došla da doktor vidi, da nije želudac. Šta je sa tobom?
Baba Cica: Ma, pritisak, jado moja, pritisak.
Baba Mara: Pa jel piješ leke?
Baba Cica: Ma, pijem kiselu, ne verujem onom doktoru od juče, danas radi ovaj drugi, možda on potvrdi da je bolja kisela, nego lekovi. O, evo i Mile. Pa, Milo, jadan ne bio, što ćeš ti ovde i danas.
Deda Milo: Joj, oslabio mi nešto vid, evo i vas jedva nazirem. Da nisi progovorila, mislio bih da je brkati Čeda opet došao, ne naneo ga đavo i danas ovde.
Baba Mara: Pa gde su ti naočare, Milo?
Deda Milo: A, ja... Ja zaboravio da ih stavim. Eto, šta je starost dame moje, zaboravi čovek. Al da ipak izmerim pritisak kad sam tu. Možda mi je skočio, pa da ne dolazim džaba opet. Ču li ste da uhapsiše Mladića?
Obe babe: Čusmo, čusmo. Neće nama penzije biti ni za život. Jujuju, grdni smo li, šta dočekasmo u ovoj starosti.
Baba Mara: Vide onu lepojku, što sedi kraj vrata, prva je došla, da ne bi slučajno bila posle nas.
Baba Cica (na sav glas): Odvratna je ova omladina. Ni kulture, ni vaspitanja. Mi starci možemo da crknemo. Pokopali bi nas na smetlište. Bog zna ko ih je vaspitavao. Sve bih ja to prvo po dupetima izlupala, pa onda naučila da poštuju starije. Neka, neka, biće i oni jednom stari. Pa će im se njihovi unuci rugati.

Doktor otpočinje smenu, poziva devojku da uđe, u međuvremenu stiže i brkati Čeda...