Amnestija

Pandur Slavko: Đuro, gledaj! Izvršenje krivičnog dela u toku!
Pandur Đura: Šta!? Idemo, Slavko, ovo je posao za narodnu miliciju!

{prilaze elegantno odevenom gospodinu minimalističke frizure i učtivo ga prekidaju u njegovom poslu mlaćenja drškom pištolja mlađeg lica, obeznanjenog na haubi džipa}

- Gospodine *kah* mislim, ovaj, da li biste, molim Vas, zastali na trenutak... Molim Vas, pokažite nam Vaša lična dokumenta.
- {Okreće se ka panduru. Gleda ga. Okreće se nazad i nastavlja}
- Khm... gospodine...
- Slavko, mislim da je ovo Kiza Štokholm, znaš, onaj sa postera u kancelariji...
- Uf, pa liči majku mu... Khm, gospodine, ja se izvinjavam, nisam znao da ste medijska ličnost, zaista mi je žao što Vas uznemiravam, ali da li biste se, molim Vas, barem sklonili iz srednje trake, barem na trotoar, eto, znate, žale se kolege iz Ljermontove, kažu otegla se kolona do Skupštine... Eto, samo to, ako nije problem. Ako jeste, razumemo mi, hehe, kad god Vi završite, sigurno je nešto bitno... Mi sad idemo. Svako dobro!
{Još jednom se okreće ka panduru. Gleda ga ravno. Okreće se nazad i nastavlja. Đura i Slavko odlaze niz Bulevar, bezbrižno zviždućući, u mislima zaneti neočekivanim susretom sa selebritijem srpskog podzemlja; ali samo par koraka dalje iza ugla...}

- Đuro, gledaj onog kosijanera! Znam ja koje cigare imaju onakav oblik!
- A-ha! Ovo je posao za narodnu miliciju! Spremi pendrek, ja zovem pojačanje. Nećeš majci, hipiku!