Amplituda

:ситуација је так'а да си у петак вече био јебено комиран, кући ни сам не знаш кад си дошао. Субота је, једва гледаш на очи, док те сви испитују о синошњем изласку, за свакога је спремљена по верзија:

Верзија и дијалог са кевом:
- Кад си дошао кући?
- Пааааааааааа.... :размишљаш, и сећаш се, наравно, нећеш рећи истину, већ направити што већу разлику, односно амплитуду у односу на истину, у овом случају нека буде 2 сата: У 12.
- Шта си пио?
:поново покушаваш да се сетиш, наравно и ту правиш разлику: - Па, једно - два'пива.

Верзија за ортаке:
Много опуштенија варијанта од оне са кевом, ни трунке напетости као тад, а пошто си већ утврдио теорију, сад треба само другачије да је примениш.
:звони телефон, наравно, ортак који је био присутан синоћ, можда не све време:
- Братеееееееее, јеси жив?
- Па, ево, трудим се.
- Кад стиже синоћ кући, јебо те отац!?
:дакле, градиво је утврђено у дијалогу са кевом, и овде се прави разлика, међутим, у супротном смеру: - Негде око 4, јебем ли га.
- Ау брате... Па колико си ти попио?
:сети се, правиш разлику! у овом случају ћеш додати отприлике 1/3 правог износа, али никако више:
Дакле, тајна успеха је у не тако великим осцилацијама приликом давања информација, чисто да би имало простора за грешке, уколико једна страна сазна за другу верзију, или евентуално истину.