Uzrečica mog teče (inače, meni omiljenog lika u familiji), čoveka u penziji (ili pemziji, kako on kaže), kada počnemo ja i brat da biramo oko hrane. Valjda je pokupio to od nekih Rumuna ili Bugara sa kojima je na gradilištu radio čitav radni vek, a to mu znači da na početku biramo, a kad ostane ono što "ne volimo" onda i to pojedemo.
-Ostavi mi ovaj beli deo eurokrema!
-Ne može, ja ću to, a ti ovaj crni, isto je, samo druga boja.
-Onda ti jedi ovaj crni.
*
Par sati kasnije
-Mama, ima nešto slatko?
-Ima, onaj krem.
otvara krem, samo crno
-A, ima samo crno ovo... Ma, koga briga, zaranja kašikom humpgh, humpgh....
Ima prica o tome kako je nastala ta izreka. Dva coveka isla svojim putom. Naidju na dud sto je divno rodio. Al njima se zurilo. Kaze jedan ajd mi to da opoganimo ( uneredimo) pa da niko ne jede dok se mi ne vratimo. Al da zapamtimo gde smo zapisali a gde opoganili da ni mi to ne pojedemo. Kad zavrsise svoja posla vratise se do duda. Kad ono svarno niko nije jeo. Gledaju se oni tako ko ce prvi da krene. I jedan se smisli i uze prvi uz reci asta pisata (ovaj nije upisan). Drugi uzme uz reci asta kakata ( ovaj nije opoganjen). I tako jeli dok nista nije ostalo. Naravoucenije kad si alav jesces i sopstveno g.... to sam cula kad sam bila klinka ali mi eto ostalo
Tako je to u životu. Zato biraj dok možeš!