Kada autobus ne stane na stajalište nego produži dalje. Pojava jako slična Hajelevoj kometi u ruralnim i provincijskim krajevima gde autobus prolazi na svako pomračenje Sunca i opoziciju Saturna i Neptuna.
A: Dva i petnes' a još ga nema dete mu jebem, pa frezom bi do sad došo iz Subotice da je kren'o.
B: Ma bajo moj, sve to budakem u čelo da vi'š kako će se opamete, u minut ima da dolaze, hm!
C: Jeste li znali da u Japanu ako prevoz kasni minut vozač ili dispečer dobiju otkaz ili izvrše samoubistvo zbog ukaljane časti.
D: Ene ga ljudi, eneee gaaa!
U tom momentu iz krivine izlazi Ikarbus 206, i za sobom ostavlja crni dim, međuvukojebinske linije Donji Pičkovac - Mali Niodaklevci - Veliki Vukojebinci - Gornji Pičkovac.
B: Ma tačno sam znao da će da naiđe, moj se insekt nikada ne vara.
C: Red je bio da se pojavi, dva sata kasni, to je nečuveno, moraću nekome da se žalim.
A: Žali se svetom Petru i upravi vodovoda, vi'š da je jedva i dovde doš'o.
Slikom se selimo kod vozača te ljute mašine. Namotana cigara u ustima, odrvnut radio Opanak Donja Šumica na najjače i sa njega dopiru najlepši ali ne tako bistri zvuci Sinana Sakića - Sudbina me na put šalje: ,,Sutra s tobom neeeću biti, odnosi me život dalje - u tom momentu majstor nateže sav vinjak iz unučeta na eks i zaurla - ja te volim al' šta moogu, sudbina me na puuuuut šaalje!" Delom zbog delirijuma usled simbioze vinjaka i Sinana Sakića, delom zbog mutne šoferke kroz koju vidi bledu razdelnu liniju kojom se vodi po običaju majstor ne staje već nastavlja pravo, razvaljuje trulu bagremovu tarabu i pri brzini od 80 na sat rastura seno i sleće na tek pooranu njivu.
D: ....jaše moga beloga...
