Autobus za dobro jutro

Аутобуска станица, 6.45
Аутобус долази на перон и почиње трка с препонама и борба за задње седиште. Стајеш код средњих врата ('ако наиђе контрола лакше магла са се хвата'). Секунд пре него бус крене, у њега улази Баба Сера којој се управо завршила ноћна смена. Стаје баш поред тебе и падаш с ногу као кад чујеш нову песму омиљеног бенда. Бус креће, почиње дрмање и Баба Сера ти пада на груди јуначке.
На једној од станица, на врата наваљује лик са два џака јабука.
-'Ало, момак! Је л' ти силазиш овде? Па помери се са врата коњино једна! И ја да уђем! Средина мало назад, хајде бре!
Аутобус се цимне док креће и одједном схваташ да почиње поплава и твоје ноге остају заробљене у гомили јабука (које су, морам признати, укусне).
Баба Сера добија своју подршку у виду реке Деспотовице која те својим опојним мирисом наводи на повраћање. И баш ту негде, добро познати звук ''Бум'' и срцепарајућим гласом возач саопштава: ''Сви напоље, пукла гума, саће пошаљу други аутобус''.