Autotjun muzičar

Јебига. Дош'о из неке селендре, направио си фризуру на опасно, у спот те гледа на надркано, једном је им'о рибу што је завршила нижу музичку... Сад лик тезгари по обали Женеве, а кући се дечица пале уз његове зурле и текст инспирисан новим епизодама досијеа. Тако и код мене, у моју варош се деси по пар тих. Има један, Цоби са ипсилон га зову, кажу јебе к**у. Репује, пева, продуцира... Снима си спот са оним што има наку косу, и оним што јебава ћеру Змијанчевој, и оним што што има браду к'о јаничар... Одраст'о лик у овим нашим прокупачким говнима, а сада успешан, цењен, поштован... По стриптиз клубовима у оној планинчузи од Алпа, обишао свет човек... Врати се он кући једном годишње у родни град, као и остатак горе наведеног одељења, и као прави музичар седне си у пивницу. Пивницу са окаченим Џонитом Кешом о зид, и бата Хендрикском у звучњаку. И тако седи на ивици баште, слуша си Хендрикса, а клинци прилазе и сликају се... Клинци, рибе, локалне бабе... Јер он је прокупачки Мокрањац... Јадна си Србијо, говна своја појела...