Baba Anujka

Почетком двадесетог века, најчувенија жена у јужном Банату била је врачара и тровачица, свемоћна баба Анујка. Њено присуство се свуда осећало, поштовали су је из страха, могла је да учини добро, а још чешће да науди: газдашки син јединац да не служи војску, имућна кућа да има само једно дете како би имање остало неокрњено и увећано са женидбом и богатом миражџиком, да се осакати мушкарац који није узвратио љубав несрећној девојци, да се нестрпљиви наследници што пре дочепају богатсва имућног оца који неће никако да умре, и још многе друге недозвољене радње.
У њеним лековима и шпецијама, нађено је истуцано лишће отровне татуле као и живе исцеђене из термометра. Многи младићи (који су имали да јој плате), стасали за регрутацију, или су помрли или остали вечити инвалиди. Неколико година заредом је тек сваки десети младић био способан за војску. Све њих је лечила и "излечила" баба Анујка. Власти су је кажњавале, али она је сваке казне уредно плаћала и све више куповала "благословене земље банатске".
Татулу је сама брала на крају села, а живу куповала у апотеци. На крају је осуђена на смрт, али ни то није помогло да се села ослободе зла. Она је била расадник тровања за младе жене тровачице, школа зла.
Дешавало се да те жене зарад богатсва трују мужеве и остале укућане, или једноставно оне који им се нису свиђали. 1945-те је искорењено тровање колективним стрељањем свих баба Анујкиних ученица.