Keks koji je bio prilicno popularan devedesetih,ali igrom sudbine,popularnost je stekao tek kada su novosadski "Foliranti"uradili parodiju na reklamu koja se do tada vrtela na televiziji...

Мек к'о декин...
Јединица мере за мекоћу материјала или меканост особе.

U najvećem delu naroda poslastica poznata kao "galete". Veoma fine, hrskave, mogu se kombinovati sa svakakvim slatkim mazalicama.

A onda se jednoga dana fabrika konditorskih proizvoda Bambi setila da napravi bastaroidni produkt od galeta i splačina. I tako je nastao "Bakin kolač", totalni raspad od "kolača". OK, dobra ideja da se tradicinalna poslastica iz domaće radinosti komercijalizuje, ali ne ovako. Uglavnom užeglog ukusa, lako lomljiv iako kobajagi savitljiv, a bolje se namaže eurokremom, džemom ili mesom hleb koji se mrvi. Da bude još gore, taj nazovi kolač se proizvodio pred sam početak one ludačke krize u prvoj polovini devedesetih, a reklame su išle non-stop (ma, išle su toliko da mu sve ove reklame za praškove, uloške i pivo ne bi mogle parirati).

Čak je bilo i mini zezanje na samo ime: Bakin koljač.

Bilo - ne ponovilo se.

Sredstvo kojim bake privlace unuke tokom leta.

Veoma ukusan, mek i zarazan slatkis. Uz bolji marketing bi se prodavao bolje.