Baksuz iz komšiluka

Gotovo je svako u svom komšiluku kao dete imao jednog primerka,a nekada ih ima i više.Uglavnom je penzioner,koji retko izlazi iz kuće i ne poseduje prag tolerancije.Stalno gunđa i žali se na sve i svakoga,pa ga zato niko ne zove u goste,ali ga gotovo sigurno možete očekivati kao nepozvanog gosta na slavi.Nerviraju ga deca koja se igraju ispred njegovog stana ili kuće,kao i komšija koji popravlja oluk ili komšinica koja premešta nameštaj.Deca ga mrze pošto im buši lopte kada padnu u njegovo dvorište,a sklon je i da preti štrojenjem kada mu neko uđe u dvorište.Ako vam je neko otrovao psa znate da je on,a ako čujete pucnjavu znate da su kod baksuza na vrata svratili Jehovini svedoci ili prosjaci.Baksuz uglavnom umre pre nego što postanete tinejdžer,što i nije čudno,pošto je još tokom života imao četiri želudačna čira i nerve dužine autoputa u Južnom Sudanu.Što je najčudnije,kada umre opet vam je žao Baksuza,iako ste ga uvek mrzeli.