Baksuz

Dan ispita. Spremio si 1568 strana od 1570, ma mrzelo te da naučiš dve strane, pa to ti je. Al ko ga jebe, ionako je verovatnoća da te pita baš to, tu jebenu migraciju iz Kelna u Dizeldorf, manja nego da vidiš kraljevsku kobru u Malom Mokrom lugu. Oblačiš duks koji samo na ispit nosiš, ali kurac. Uflekan od vina koji si cirkao sa ortacima pre tri dana. Nerviraš se jer nemaš ništa čisto da obučeš, tek sutra nosiš stvari na pranje. Jebi ga, težak studentski život. Oblačiš neku smrdljivu trenerku iz koje se oseća miris pregorele boranije i smrdljivog pasulja iz menze. Izlaziš iz stana, krećeš ka faksu. Dan prelep, čuje se cvrkut ptica, dok tihi vetar nežno miluje tvoju kosu. Već posle 100 metara čuješ glas kolege, kako te zove, okrećeš se i baš u tom trenutku naletiš na ogromno, ljigavo, bledunjavo govno. Kao da je slon pre tebe prošao tu. Samo se čuje ono škljc. Počinješ da šiziš u sebi, razmišljaš da li da oteraš kolegu u kurac ili da mu spomeneš sve živo i mrtvo, ali se ipak kontrolišeš. Kontrola je bitna pre ispita, trebaš da budeš opušten. Nemaš nameru da se vraćaš kući da zameniš patike, ko ga jebe, miris boranije i pasulja je ipak prejak, tako da će lako na neutrališe smrad govneta. Ulaziš u amfiteatar. Poslednji si na spisku, pre tebe 48 studenta. Šiziš u sebi, ali se ipak praviš kao da je sve super, smeješ se kiselo. Posle 9 sati čekanja, profesor te proziva. Izlaziš onako ponosno, amfiteatar prazan, misliš u sebi '' ma sad ću da ga razvalim ''. Sediš na stolicu, profesor iznemogao skroz, oči izbuljio kao sova, osećaš mu vonj iz usta iz kojih se ona odvratna bela pljuvačka razvlači. Profesor : Ajde kolega, recite vi meni nešto o migraciji naroda iz Kelna u Dizeldorf ? Tajac. Gledaš u čoveka i ne veruješ. Buljiš u njega dvadesetak sekundi, uzimaš indeks i izlaziš napolje bez jedne progovorene reči. Izlaziš napolje, sav sjeban, kad se odjednom prelep sunčan dan pretvori u nezapamćeno nevreme. Kiša pljušti kao iz kabla, a tebe boli kurac za sve. Stavio si ruke u džep i krenuo kući. Samo se čuju naizmenični koraci kao da govore KELN...DIZELDORF...KELN...DIZELDORF...