Banatska česmuša

Прелепа банатска равница под својим мајчинским скутима гаји најзагађенији водоток у Европи, такозвани Бегеј. Наравно, то се демантује, пошто је Бегеј заправо канал, а не река (слично као и ДТД). Остаје Тамиш као једина река која тече Банатом, а на којој пецароши морају да скачу по удици како би ова уопште потонула.
Но, у сваком случају, подземне воде су прича за себе.
Одатле се напајамо водоводом. Немамо фабрику воде, те је она постала својеврсни адут сваке политичке кампање: Гласајте за нас и добићете воду

Елем, водовод у Банату, поготово у средњем делу је вероватно прављен од тајних легура коришћених за Титова атомска склоништа, јер не постоји елемент у свом природном облику који би дозволио да га милује и додирује банатска вода.

Прича се да је Жежељ на идеју о преднапрегнутом бетону дошао када се сатро о парче банатске воде.

Након сипања у чашу, након што дође у додир са ваздухом, ствара се поље нултог трења између воде и зидова чаше (стакло је временом еволуирало на нови квантни ниво) да се чаша не би истопила. Како време пролази, након што пиволика текућуина престане да се комеша и да покушава да изађе из чаше, почиње период сегментације. Издвоји се у три слоја, слично нес кафи са млеком.
Средњи, најтањи јесте вода, онолико колико се потрудила да то буде.
Горњи слој су нафтне мрље, помешане са осталим течностима које су лакше од воде, ту почиње хоризонт догађаја сличан оном код црне рупе, па још увек није утврђено шта се још ту налази.
Доњи слој, који се скупи да дну, могао би се користити за прављење спејс шатлова, јер се тврдокорно лепи за дно чаше.

Код банатске воде важи правило да се она може сипати у чашу, а у неким случајевима се и чаша може сипати у њу, на већим температурама, пошто се банатска вода топи на већим темературама од топљења стакла.