Beda na vrata, ljubav kroz prozor

Teška izreka, mnogima nepojmljiva. Ipak, kroz vekove se održala, nije valjda bez razloga.
Svaka baba je to rekla barabar šurnajs puta svojoj ćerci i sinu.
Ljubav je jedno divno osećanje koje niko živi ne sme da definiše onako kako to radi psihijatrija. Osećaj kada sve što radiš, radiš da bi drugoj osobi bilo bolje. Ali avaj, kako to može biti kada je ljubav večna, kada leptirići u stomaku deluju tako.... generalno, posle se čovek pita da nije nešto loše pojeo tih dana.
Beda je svakome od nas pojam za sebe, svi mi imamo svoje dno dna. Neki ne mogu bez interneta, mobilnog i auta po glavi, a neki još nemaju ni struje. Beda je valjda spuštanje ispod onoga gde smo bili pre famoznog 'da'.
Kada smo apsolvirali ljubav i bedu, da vidimo kako su ta dva u obrnutoj srazmeri. Narasli troškovi života, povećani apetiti. Ne znaš gde pare nestaju, dok jednog dana ne vidiš da više nemaš. Ali, ti nisi ništa kriv, jer si ti svoje osnovne potrebe za brendiranom garderobom i novim mobilnim sam zadovoljavao, i ništa drugo stvarno nisi kupio onom drugom, daleko bilo. Da, možda je pitanje svaljivanja krivice na ovog drugog. Bilo mi je bolje pre tebe. Ultimativni argument koji pobija sve leptiriće, srećne slike, letovanja, zimovanja, nameštaj, decu.
Ti mi nisi trebao u životu, jerbo bi mi bilo bolje bilo kako drugačije. Zamena teza u glavi kako je neko drugi navukao bedu na vrat i trampio je 6 kila ljubavi za kilo bede na buvljaku života - zvuči do jaja. Jer si naravno papir potpisao sa pištoljem na slepoočnici uz pretnju večnim ognjem pakla, a onih 120 klovnova što se tebi veselilo su bili Pinokiovi drugari koji su igrali kako je neko drugi hteo. Neće to tako sinko.