Ovu ozbiljnu pretnju upućuje lice koje će, ukoliko se rasprava nastavi, sa reči preći na pesnice.
Sin: Ćale, daj 200 kinte, idem do grada.
Otac: Šta će ti?
Sin: Za kafu, bre.
Otac: Kakva je to kafa od 200 dinara. Možeš i ovde da popiješ kafu, pa prošetaj malo.
Sin: Dobro be ćale, nemoj si tolka stipsa. Prošle nedelje si primio platu.
Otac: Što ti ne radiš nešto? Imaš 25 godina, ja sam u tvojim godinama već porodicu imao. Dolaziš u zoru, spavaš do podne. Ceo dan se premeštaš iz kreveta u fotelju, iz fotelje u krevet...
Sin: Dobro, ako nećeš da mi daš, kaži, ne drži mi predavanja, kasnim...
Otac: Izlazi napolje, pička li ti materina, nemoj mi se otkači ruka, da te ubijem na mesto!
