Bela linija na putu

"Vidiš li onaj tamo ćošak? Tamo gde je pre bila berbernica? Da, pa, to je moj ćošak. Znam, deluje zabačeno i mračno, ali svetlost koja dopire iz jednog obližnjeg birca me je obasjala tokom nebrojenih noći. Tu i spavam , znaš? Gazda te kafane je dobar čovek, ne dira me. Pusti me do jutra, kada ja opet krenem svojim putem. Često me i naveče, kada se opet vratim, počasti pivom. Ali ne ulazim unutra. To je neizgovoreno pravilo. Ne žele ljudi da gledaju mene ovakvog neurednog kraj sebe, znam ja. Dolaze tu ljudi od svakakvih fela, i loši i zli. Često su tu, i često i puno piju, sa gazdom. Često se i pobiju. Znali su i mene kinjiti, no ništa strašno. Gazda, kad je pijan često zna biti veoma ljut, pa hoće i da udari. Ipak, znao mi je taj gazda, neretko, ćušnuti i koju kintu, znaš, da mi se nađe za svaki slučaj. Znao mi je i učiniti.
Dobar je gazda.