Mokroluško groblje.
Kao što je staroegipatska kraljevska elita posejala svoje raskošne nekropole na levoj obali Nila, tako je i vaskolika množina čestitih Mokrolužana i ostalih Beograđana prve generacije, trag sopstvenog okončanog postojanja rešila da ostavi na levoj obali autoputa bratstva i jedinstva.
Socijalističko samoupravljanje je dalo vlast običnom radnom čoveku. A radni čovek, dočepavši se vlasti, zaključio je da mu pripada večni spomen dostojan vladara. Pa je tako sebi izgradio večnu kuću. Neko sa kupolom, neko na dve vode, neko sa ravnom krovnom terasom, neko je umesto sebi, odao poštu svojoj ljubavi pa je umesto egipatske grobnice napravio Tadž Mahal.
U duhu najbolje staroegipatske tradicije, a u nedostatku zlatnih kočija i robova voljnih da budu žrtvovani i sahranjeni zajedno sa faraonom ne bi li mu se našli u zagrobnoj potrebi, ovi moderni samoupravni faraoni opskrbili su sopstvene večne kuće svakim potrebnim blagom prosečnog pa i natprosečnog domaćinstva, počev od Simpo dnevne sobe (dvosed-trosded-fotelja), Jugodrvo regala sa sve punim bifeom, vilerovih goblena, Gorenje televizora, Rade Končar šporeta i Obodin frižidera. Oni iz Druge dinastije su prešli na Filips, Boš i druge strane brendove ali je princip ostao isti. Kreativni su uvodili i telefone pa bi ponekad "pozvali tatu, da mu zazvoni telefon" što je davalo redovnim posetiocima grobnica, lopovima ili beskućnicima priliku da na takve pozive odgovore, podignu slušalicu i kažu halo te tako ubrzaju susret očeva i sinova sa one strane reke Stiks (da ne cepidlačimo sad na temu dežurne mitologije).
Ova avenija mauzoleja dočekuje i ispraća goste Beograda i svedoči o nesumnjivo kraljevskoj prošlosti i sadašnjosti ovog naroda.
opa odlično, žika kašiče iz malog mokrog luga kod macole kad traži tutankamon, odlično perice mali
Jugodrvo hahaha svidja mi se skroz defka, onako nostalgicno beogracka