Prilika koja se ukazuje kad vaš potčinjeni nema izbora - da mu pošteno iznesete sve nedostatke svoje ponude.
A: Jeste pažljivo pročitali? Pod tačkom 261 stoji da posle deset godina imate obaveznu amputaciju noge po izboru, ispod kolena.
B: Molim? Vi se šalite? Kakva je to šala?...
A: (bez reči ustaje, vadi iz sefa hrpu fotografija i baca ih na sto).
B (zgranuto): Ali zašto?
A: Društvena igra, nema veze s Vama... Razmislite... Posle nema kajanja... Vi sad donosite odluku za ceo život. Donesite je odgovorno.
B: ... Zar nema nikakva druga mogućnost? Tada ću imati 47... Mislio sam da je ovo... Ovo je jedina firma koja me je pozvala na razgovor, znate...
A: E bravo! Tako se misli! To mi i tražimo!... Ne, nema. (Uzdah) nema druge opcije, osim amputacije posle 12 godina, ali iznad kolena. Među nama, to nije nikakav izbor. (Imitira Džona Kliza iz Ministarstva smešnog hodanja). Ovo je kud i kamo bolje, ostaje ti koleno... Ali kako hoćeš. (Vraća fotografije).
B (žurno): Dajte da potpišem...
(Rukuju se).
B (šaljivo): Hoću li moći da se rukujem?
A (ozbiljno): Uvek!
/Primer je očigledno izmišljen/.
