A sad se pripoveda.
Bilo je to kad su bila bolja vremena, a sad se sve to promenilo, da više ništa nije kao pre, kažu da su se ljudi su se promenili. Valjda sve to ide sa ovim vekom u kom sad živimo. Ko će to da zna?
-Gde si Ivo druže stari? Šta radiš? Kako si?
-Evo nije loše. Šta radiš ti?
-Eto ništa. Bio nešto tu po kraju, pa reko daj da svratim kod mog školskog druga.
-Aha dobro i šta ti treba?
-Jooj koliko mi je neprijatno sad. Je l' bi mogao da mi zaposliš sin...
-Napolje iz moje kancelarije.
-Nemoj Ivo druže stari, nemoj. Gde će ti duša?
-Gde će meni duša? Slušaj ti, ja se još sećam svega onog što si mi radio kad smo bili u srednjoj. Još se sećam kako su me tukao kao stoku. Još se sećam kada si me na fizičkom zavezao za kozlić i napucavao tigar loptom. Nisam mogao da se pomerim narednih deset dana. Sve pamtim!
-Ih, pa to bilo nekad kad smo bili mladi.
-MUURŠ NAPOLJE!
Vrlo dobra++