Majstor koji vozi skoro prazne autobuse na noćnim linijama i maltretira par putnika, koji se drže za šipke kraj prozora pozadi, simulacijama bestežinskog stanja i trampuline, dok istovremeno obara brzinski rekord za dupli autobus po zemlji i kroz vazduh, optimizujući pri tom broj pogođenih rupa na putu.
Na kraju krajeva - briga njega, kad njegovo sedište ima masivne federe pod sobom i još plus gunj preko, dok se jadni putnici lepe po zidovima i plafonu.
Verovatno tvaoja najjača def-otkako pratim šta se ovde zbiva, one starije ne računam-"kroz vazduh"-biser...+ ko dupli autobus u letu
Ovo me podseća na Noćni Viteški Autobus iz Harija Potera, samo što je on fikcija, a u Srbiji modričava realnost, pogotovo kada poljubiš patos ili prozor. :) +
Majstore ne voziš krompir!
+