Blizanci u filmu
Neiscrpna inspiracija scenarista. Jeftin način za gradnju fabule i mršenje zapleta. Jedan isti glumac tumači uloge oba jednojajčana brata, a mogućnosti su ogromne, makar tako i dalje izgleda besomučnim reciklatorima sedme umetnosti.
Likovi se često razlikuju po naravi i pomalo po izgledu, na primer jedan ima mustaće i on je dobrica, a drugi je ćosić i zao je. Ili slično. I oni prave razne vragolije: majndfakuju sve redom i familiju, panduri hvataju jednog umesto drugog, svinguju snajke, a one ne provaljuju itd.
U novijim filmovima kliše blizanaca preuzimaju klonovi, što se svodi na isto.
Najjadnije guranje blizanaca u istoriji pokretnih slika je u Boljem životu, kad se posle toliko priželjkivane smrti doajena kukumavke Jezdimira Uskokovića, pojavljuje njegov POLUbrat blizanac Tugomir. Paviću, ovim činom si oficijelno zajebo genetiku i isilovao mali ekran.
- Evo ga... Vratio se... Pojačaj malo.
- Ko se bre vratio i zašto su ti oči zasuzile, maaajko?
- Vratio se Pedro! Pokajao se i došao da zameni poginulog brata! On mu je bliznak! Tačno je osetio na daljinu...
- Kevo, da li si svesna da su rešili da nasnime još 146 epizoda tog smeća, pa su utepanog Huana šatro zamenili...
- Ćuti! Da si ti trunku jednu ovako osećajan prema Simetu, eh, nego ga samo zavitlavaš. A on ti je mlađi brat.
- Kevo, dečko je puko. Non stop ide uokolo i viče ”oće li neko kurca”.
- Eh, da sam se obliznila samo...
