Noć pred ispit.
Kada posle 5 sati provedenih u bezpoentnom buljenju u knjigu, konačno sebi priznamo da nema vajde.
Ali i dalje blenemo u nesrećnu knjigu kao u kamen iz Rozete, sve dok pred očima ne počnu da nam igraju zvezdice, tačkice, i iskaču slike kao da smo na najgorem esidu, uključujući i vizije svih mogućih bogova kojih možemo da se setimo, i koje ćemo u ovom trenutku očaja zamoliti za pomoć.
Molim te, veliki Manitu, samo da dobijem šesticu sutra. Molim te,samo šesticu... Ma prineću ti sopstveno levo mudo kao žrtvu, samo da jebeno prođem!!!
upravo to prozivljavam da mogu dao bih dva plusa :)