bojažljivost

Док пас воли да насрне, мачка се склања с пута.
Седим ја тако у соби (то је било поодавно) напољу некакав пас јаросно лаје, не обраћам пажњу - има тога... Онда зачујем, три спрата изнад мене, Ксенију како виче на њега, најзад погледам - пас притерао мало маче уза зид, у широком луку га обилази, радо би га растргао, али оно му се стално окреће лицем. Јурнем доле - Ксенија га већ држи у наручју, мокрог од главе до пете. Да ли се некако презнојило од страха или је поврх свега поливено водом намењеном противнику - не знам - тек никад нисам чула да мачке у опасности запомажу, а на том истом простору неколико година касније чопор паса је насмрт изударао ногама мачку - најбољу од њих овде где се не појављују ни пацови ни мишеви. Тврди наша докторка која чува, храни и лечи животиње.
Не да не би умеле - свако је могао видети како младунче - до тог тренутка забављено игром - на појаву хране панично мауче и очајнички се отима - него мачка познаје човекова ограничења, па му се тако и обраћа: да јој дохвати лоптицу, да је скине с дрвета, да отера њеног вереника... Али пас је човеков најбољи пријатељ.