Desi ti se da odeš na ispit i izvučeš pitanje koje ne znaš. Možeš da kreneš da sereš, da mlatiš praznu slamu. Možeš da moliš da promeniš pitanje, da plačeš i vučeš profesora za skut. Možeš da vratiš papir, ustaneš i izađeš iz amfiteatra k'o gospodin čovek.
A možeš i da shvatiš da si sjebao godinu, ali istovremeno osetiš i blago peckanje u predelu genitalija i kreneš da se praviš lud, sebi za dušu.
- Izvolite kolega, izvucite pitanje.
- Blagodarim. :izvlačiš pitanje i odmah u startu ti je jasno da si već video naslov pitanja u knjizi. Onda shvatiš da je to otprilike sve što si video.:
- Koje ste pitanje izvukli, kolega?
- Holizam i metodološki individualizam.
- Mhm, možete početi.
- Ovako...:i tu u tebi kreću moralne dileme. Prvo pomisliš da oteraš sve u kurac, ustaneš i odeš za Bangladeš da trsiš pirinač po bangladeškim poljima. Zatim shvatiš da ti je ovo ispit za uslov, ako padneš, pa-pa. Razmišljaš da li da moliš bradonju da ti da još jednu šansu. I onda, odjednom, shvatiš da te bole kurci za holizam, pozitivizam, za Parsonsa i Gidensa, boli te kurac za struju i infostan, za povratnu kartu, za menzu i cimera koji ti nabija komleks nejebača. Rešio si da daš sebi oduška...:
- Ovako, što se tiče moćne Nirdale, ona je u neraskidivim suštinskim kontekstima savremenih zbivanja. Preko nje verovatno kontrolišu mnoge svetske sile. Ali to tako neće moći.
- Oprostite, kolega, nisam Vas najbolje razumeo.
- Šta će meni bogatstvo svo i večna slava ta, kada mora umreti moćna Nirdala?
- Molim?
- Kraljice Nirdalo, gmiži brzo ti, jer te moćni Orion želi ubiti.
- Kolega, Vi se to sprdate ovde?
- Taman posla. Sve će ovo, moj profesore, voda da odnese. Sve. Sutra nas neće biti, drugi će vino piti. Razmišljajte o tome. :ustaješ elegantno i poput Borivoja Šurdilovića sirtaki stilom napuštaš amfiteatar praćen iznenađenim pogledima i pokojim osmehom. Boli te tuki: .
ovo je tako, tako dobro... sa ovakvom definicijom niko ti ne može nabiti kompleks nejebača