Bolero

Bolero , nije to dugačka kompozicija Morisa Ravela komponovana za buržuje i ostale slojeve koji nas gledaju sa visina , nije to ni onaj rock 'n' roll bend iz Osijeka na koji često sumnjaju. Bolero je nešto sasvim drugačije.
Bolero je način života i način življenja. Paradoksalno , riječ je o djeliću smušenog vremena u kome ponavljanje istih stvari i sitnica kod čovjeka izaziva gubljenje pojma o vremenu. Jednostavnije rečeno , Bolero je kad shvatiš da ti sve ovo nije potrebno , nisu ti potrebne ni ružičaste televizije , nije ti potrebna ni smaračka muzika koja neminovno okupira čitavu bivšu Jugu , nisu ti potrebne ni one silne reklame i ljudi iz tog odvratnog svijeta advertajzminga koji ti pune glavu nepotrebnim sranjima i tvoj mozak i um naćeraju da pomisliš da su ti ti silni produkti modernog svijeta u stvari potrebni. Nisu ti potrebna ni otrovna gazirana pića , nije ti potreban ni dim iz kontejnera , nije ti potrebno ni popovanje starijih, ni nagovaranje mlađih.Bolero je kad shvatiš da si potreban sam sebi , kad čvrsto noktima zgrabiš život i odlučiš da ge ne puštaš jer je samo tvoj. To je onaj trenutak koji dođe iznenada.
U suštini , svi od rođenja tripujemo da ćemo postati rok zvijezde , glumci , fudbaleri , manekenke, astronauti , Lackovići .. i što više starimo shvatamo da to u stvari i nije moguće , Bolero je kad zajebeš sve te misli i shvatiš da je život realniji a da ga ipak treba proživjeti do kraja i udahnuti punim plućima. Ako ne živiš kako ti želiš ,život koji posjeduješ na kraju počne da posjeduje tebe.Bolero je kad živiš na ler , kad živiš kako oćeš.