Ne znam da li se još neko seća one priče iz trećeg-šetvrtog osnovne 'Bosonogi i nebo'. Pre neki dan čujem malog brata kako čita to, i zamislim se o značenju svega toga. Onaj dečak što u školu dolazi u nekim dronjcima, ne ide na ekskurziju, po ceo dan bleji na ulici... Neki mali siroma' koga ima verovatno u svakom kraju ove planete. Onaj klinja kome se kao deca svi divimo kako je hrabar, ne mora da oblači džempere kad ga keva natera, gađa penzose na ulici i sl. A u stvari, to je isti lik koji uglavnom ne dočeka 20. ili se predozira, ili ga roknu, a i ako doživi, kasnije postaje klošar ili alkos. Naši roditelji ga ne vole, a nama je idol. Kasnije, ako ga sretneš na ulici, prisećaš se 'e, eno ga Bosonogi, vidi ga molim te', shvativši kakav je zapravo njegov život bio. Eto tako, samo sam hteo da podsetim ljude na ovog lika, a i smatram da bi ova priča trebalo da se radi u starijim razredima, jer klnici nisu u stanju da razumeju koliko su srećni što imaju kakav-takav život i ljude koji ih vole oko sebe.
