Brak

Specifično stanje svesti. Suprotno rasprostranjenom shavtanju braka kao ugovora, a razlike u odnosu na vezu samo u tom jednom papiru, on u stvari predstavlja specifično stanje uma i duha.
Brak se odražava na celu ličnost i na poimanje drugih ljudi o tome ko smo i šta tražimo i kako smo raspoloženi.
Osoba u braku bi trebalo da je završila sa potragom za savršenom polovinom i da svojim ponašanjem to pokazuje svojoj okolini. Osoba u braku bi trebalo da je ostvarena na ljubavnom polju i da više nema rezervi po pitanju izbora partnera.
Brak bi trebalo da se dogodi onda kada smo sigurni da smo završili potragu za nekim s kime ćemo provesti svoj život, a suštinaska razlika veze i braka da bude upravo u načinu na koji razmišljamo. U vezi još imamo svoje sumnje, brak znači da tih sumnji nema. Vezu vidimo kao prolazno stanje, a brak kao trajno.
Brak bi trebalo da označava i naše seksualno zadovoljstvo, zajedno sa emocionalnim.
Brak, konačno, označava i da smo u tom stepenu sigurni da smo pronašli osobu koja nam po svakom kriterujumu odgovara, da smo spremni da se obavežemo i zakonski.
Brak ne bi trebalo da se doživlajva kao prolazno stanje koje će nam omogućiti finansijsku ili bilo kakvu drugu dobit.
U brak ne bi trebalo da ulazimo ukoliko to ne želimo i ne osećamo kao prirodnu potrebu.
U brak ne bi trebalo da ulazimo zbog društevnih vrednovanja udatih žena kao značajnijih i kvalitetnijih od neudatih, a neoženjenih muškaraca kao baksuza i samoživih.
U brak ne bi trebalo da ulazimo da bismo imali decu.
U brak ne bismo trebali da ulazimo ukoliko ne volimo.