Perfekcionista epskih razmera. Neće k'o sav normalan svet da ga briše jučerašnjim Kurirom, nego što kažu sve po Jus-u. On i kad komšinku zovne na kafu, izbaci je čim je popije, nebitno što je komšinka tek počela da se skida...
Neša: Zoki brate gde si sto godina? Jedva nađoh tvoj broj, kako je?
Zoki: Evo ništa dirinčim, radim prekovremeno, ne stižem, nego reci šta treba? Ne verujem da zoveš badava?!
Neša: Ne pitaj me ništa, stisla me muka...Bili prošli vikend u selu, znaš kako je, posečili, malo popili, a mene đavo nagovori da poteram konja iz plićaka, i čim izađoh kolima, nahvataše me da duvam, pa sam mislio ti...
Zoki: Koje? Da ti vidim za kaznu? A nemoj ti mene, ne mogu, znaš da...
Neša: Šta znaš? A onomad kad sam te branio što si onu omladinku opštio u njivi? To ništa? Nego daj da rešavamo ovo ko ljudi, znamo se sto godina! 'ajde vodim te Kod Birbija na pečenje!
Znam i sam, bem li ga... muku sam mučio i taj primer da sklepam...štelovao sam da mogu da ubacim i ova dva linka...
Vidi se da nisi bio u Valjevu... znao bi za Birbi pečenjaru... :)
Drago mi da ti se đa.
Ma jok, u Srbiji sam bio samo u Beogradu, naravno prolazio sam kroz Srem, ali to se ne računa. :)
Normalno da nisi, ja izmislio...bem li ga na šolji kao i obično čitam sadržaj dezodoransa, šampiona...i naletim i na štapiće za uši... ;)
@Champy Ako te put nanese u Valjevo, vodim te na pečenje, imam otvoren račun tamo...
Sviđa mi se tijelo, a primjer je neobičan. +