Brljavci

Stiropor ljudi. Totalno bez ukusa, a neretko i toksični. Možda i ne toliko bez ukusa koliko im proces fuzije pojmova i stvari ne ide od ruke. Ma ni od noge. Oni jednostavno brljaju. Osobe koje mešaju kečap i domaću kobasicu, puštaju hevi metal plejlistu dok igraju Sims, u tetrisu zakucavaju kocku na uspravno okrenut delić u obliku slova z, žvaću govno i zalivaju ga šampanjcem. Jedina njihova kombinacija za koju u teoriji postoji mogućnost da bude uspešna jeste seksualna. A i to im se desi da ostanu u zabagrelim, crnim, turn off čarapama (pol nebitan(ne čarapa nego kralja koji ostane u njima tokom seksa)). Tužna strana ove priče je...pa gotovo sve. Ali ono što je ipak najtužnije je to što ovi ljudi svoj manjak osećaja za stvaranje kompleksnosti transferuju na skoro sve segmente svog života, samim tim i na okolinu, pa se desi da u pokušaju da od nečega naprave simetričnu i krhku napolitanku, dobiju sataraš poslužen u čaši za vino, uvlačeći sve one koji od toga zavise. Neretko ugrožavaju i opterećuju ljude oko sebe svojom nesposobnošću, uzrokovanom egoizmom, manjkom empatije, nezainteresovanošću za ono što ih poji, sve dok ne presuši. Dok presušuje za druge, oni se bahate, čekajući da neko umesto njih pokupi dlake iz slivnika posle tuširanja. Izravna zid u vinklu, kada se malter već osušio, što je naravno neizvodljivo bez da počneš sve ispočetka. Ono što je grdno je sam čin upozorenja upućen ovim ljudima, da postoji neko ko ume to bolje, da je mnogo veća šteta prepustiti im odgovornost za nešto, nego dopustiti im da se besplatno, bez truda, nakače na sisu. Mnogo jednostavnije je počistiti grtalicom zapeklu balegu koju ostave za sobom, nego ubediti ih da nisu stvoreni da ikad dojme, osete i realizuju simbiozu. Ne, oni će se uvek javljati prvi, najorniji za posao, valjda zato što toliko čvrsto ne žele da poveruju da jednostavno ne umeju.