Vežbom i zalaganjem, nekada i na pozitivnu tuđu inicijativu, puštanjem krvi, suza i znoja sazreti i doći do nivoa skila koji može da se poredi s mogućnošću i genijalnošću onog gluvog čoveka da napiše one simfonije.
No, izraz ovde akcentuje sam čin brušenja kao upoznavanje puta kojim se ide, a ne cilja do kojeg se stiže.
Jer, violina nije samo muzika koju proizvodi lakirano drvo, već i ruke majstora koji su je brusili, lakirali i glačali... Osećaj tradicije plovi vazduhom iz tog zvuka.
- "Evo, gotovo je! Pokucao sam na vrata mog narednog doma, od sada pa dok ne počnu crvi da me glođu. Okrenem se iza sebe: sin, njegova žena, unuci - prava parada ponosa; jebote, kako prožme neko superzajebano osećanje kada ih vidim i znam da sam, bacajući atome snage iza sebe na činjenje života vrednim življenja, iza sebe ostavljao semenke hrastova zalivajući ih znojem. Znao sam, nekako, ali tek sada, kada vidim te hrastove, ogromnih krošnji, kao svod na leđima Atlasa, mogu konačno da se osmehnem i krenem ka zalasku sunca. Iza sebe sam ostavio život koji će živeti, a ja ću se kroz nekoliko godina i mrtav smešiti zadovoljno."
Фала, Миле...
Слабо, матори, прескачу ме к'о ћорав динар, дош'о ми неки сушни период.
Фала, матори... Прво сам мислио да напишем нешто више у духу сајта, што увек пролази, али реко' да пресечем мало друкчијим стилом.
Uvek je valjalo malo preseći sa nečim ovakvim. Ne mož' biti loše iako nije standardno.
Evo ti jedan od mojih izleta :)
Може плус.
Брате, сад сам ти прочит’о све ове дефиниције које сам пропустио у последње време и могу слободно да кажем, без претеривања, да су неке од тих дефиниција твоја најбоља дела до сад.
Upravo tako. :) +++