Brzi start

Звучи као почетак неке трке пропраћен оптимизмом са циљем достигнућа до јебене победе. Какве победе? Чије победе? Кога бре боли стојко за јебену победу. Не, овај израз, појам или шта већ, нема никаквих додирних тачака са неким тамо асовима, доминантним спортистима, или како већ да их назовем, јер ниједан од њих у мени не улива неку пажњу, или поверење па се и не трудим да запамтим. Једноставно немам неку корист од њихових доминација. Ко их јебе...

Но, доста ћаскања. Елем, као што рекох, није то што ви мислите да јесте. Брзи старт, јесте ритуал, добро познат у српском народу, и често ступа на сцену, углавном на славама, као главни актер у испијању пића, прождеравању прасетине илити јагњетине, зависно од могућности, о колачима да не причам, то је већ јасно. Колико ритуал траје временски на једној слави, зависи од потенцијала прождрљивости рандом особе, којој је у циљу да у магацину остане места и за следећу славу.