Ne, nije to samo onaj što jede pesak, pirsuje đokicu, piša po štekeru ili se bavi nekom sličnom, a podjednako glupom rabotom. Budala je izraz koji se koristi kada je neko u društvu, iako je sve vreme uključen u razgovor/pijančenje/pecanje, fizički odvojen od ostatka bulumente: šestorica-sedmorica batica sede za jednom stolom, a onaj nesrećnik sedi za stolom pored, jerbo nema mesta. Kada se posmatra sa strane, stvarno izgleda kao da ti mladići vode sa sobom nekakvu budalu, slično vođenju rođe iz Svračkovaca da vidi MegDonalc i trolejbus po prvi put.
Ili, uzak trotoar, oni idu u vrsti, a budala iza njih sama, kao na lancu, i zapinje da prozbori koju, ali bez uspeha, nije im u vidnom polju.
-Momci, ja odoh kući, laka vam noć...
-Što, bre, druže, pa nema ni dvajes do jedanes i pet!?
-Što? Zaradio sam išijas za ova dva sata, odvojiste me ko budalu za ovaj sto vamo, pa se okrećem ka vama na svakih pet sekundi ko prskalica na Vimbldonu, srknem jednom, pa opet ka vama, da se i ja malo smejem. Malopre me ispali Steva, ja opletoh onaj vic o Ivanu iz "Legendi", mislio da me sluša, a on blene pored u teletekst.
carski.