Budi čovek

To je ono što mrmljaš u sebi celog dana dok sa pola glave tumaraš gradom pošto su ti maznuli novčanik sa novcem i što je još crnje, dokumentima.
"Budi čovek, uzmi pare i baci ga negde" - upućuješ molbu svom dželatu i svim ovozemljaskim i onozemaljskim božanstvima, starorimskim i grčkim bogovima, Isusu, Budi, Brahmi, Amonu, Alahu, svakom izmišljenom i nadrealnom pojmu koji bi makar malo, ovolično, mogao da utiče na tvoju sudbinu i vrati ti dragoceni predmet.
"Budi čovek, uzmi kintu, idi napij se, polupaj, jebi nešto ispod mosta, popišaj se na pare ako hoćeš, ali BACI GA NEGDE GDE ĆE GA NEKO NAĆI !" - počinješ već da vapiš obilazeći grad uzduž i popreko besomučno fiksirajući predmete po ulici u nadi da ćeš da identifikuješ svoj crni novčanik.
"Deo gume od kola, crna kesa, polupan branik... ček' ček', možda je ono? sunđer u blatu... grmlje, šiblje, žbunje... "
Kroz glavu ti prolaze svi dokumenti koji su zauzeli neku pregradu u tom nestalom predmetu: lična karta, vozačka, zdravstvena, čip kartica, GSP legitimacija, Intesa kartica, Intesa kartica za bankomat, identifikacija za faks, knjižica davaoca krvi... Hvala Bogu pa je pasoš pogolem. Haluciniraš o redovima, šalterima, šalterušama, papirima, uplatnicama, penzionerima u redu, znojiš se vruće ti je.
"BUDI ČOVEK, skote, pajdomanu, lopove, nakazo, BUDI ČOVEK i ostavi ga negde!"