Bugarski pirati

Do devedesetih godina prošlog veka, naše komšije Bugari su svetu podarili samo dve stvari: zabijanje noža u leđa Srbima i Hristoa Stoičkova. Dakle, po jedna dobra i jedna loša stvar (iz ugla bečkog dvora, dve dobre stvari, ali ko te habzburške fišćifiriće pita šta). Stoga se može reći da im je srednja vrednost izvoznih proizvoda na malo višem nivou od rumunske sperme.

E, onda dolazi do pada komunizma i do naglog, vrtoglavog i neverovatno konfuznog novog tržišnog početka. Kapitalizam ulazi u sve pore društva, te svaki stanovnik Bugarske pokušava da se snađe u novim okolnostima, te da tako postane "Del Boj od Sofije". Svako muva sa svim i svačim - od prodaje sirup-sokova i goriva švercerima iz Srbije, pa sve do preprodaje turskih slatkiša i oriđiđi "Fa" kozmetike.

No, ono što se izdvojilo po prepoznatljivosti su bugarski piratski nosači zvuka - audio diskovi i kasete. Da li su Bugari bili toliko zaludni, pa su gledali da krajnji proizvod iz nekog svog gušta (samo njima znanog) maksimalno nabudže ili su mnogo pre drugih naroda iz regiona shvatili da ambalaža prodaje proizvod.

Omot je bio od debelog papira, a slika i prateće informacije kvalitetno odštampane, dok je sam CD imao pravu štampu na sebi, ne nalepnicu. Dešavalo se da su pojedina izdanja na kasetama imala pravi mali booklet, kao pravi original i sve to u vreme kada je Pentijum 386 bila aždaja od kompa.

Ipak, najbitnije od svega je bio kvalitet zvuka, koji je bio perfektan. Dakle, nije bilo šuštanja, zujanja ili pucketanja na kasetama, diskovi su imali onoliko pesama koliko je bilo naznačeno, ako ne i više, pošto su umeli da ubacuju bonus numere, čisto da popune prazan prostor. Iskusni prodavci znaju da od viška glava ne boli.

Stoga je jedan prosečan šoping vikend srpskog švercera tokom sankcija izgledao ovako: rezervoar napunjen do vrha bugarskom (ili pak rumunskom) čorbom za sve demone, umesto kusura 3 pakovanja "Kentovih" turbo žvaka i dve nove kasete za muzički štimung prilikom povratka.