Reset sa vatrometom. Dugme na koje se budi čarolija za koju nisi bila svesna da postoji, a vazda ti je bila neophodna. Čarobno dugme ume da pogodi samo majstor sa određenim i tebi odgovarajućem senzibilitetom, samo tvoj lični, neotkriveni tehničar. I nema više razmišljanja šta treba da radiš, šta bi bilo kad bi bilo i kako ćeš dalje, već si krenula dalje. Resetovana, i kao nova, spremna za nove preokrete, nove pobede, nove vatromete, bez straha da ćeš da zabaguješ, jer, otkrila si čarobno dugme i znaš da ćeš opet moći da se pokreneš, katapultiraš i poletiš. I makar doživela urnebesni pad, i raspala se na 6 komada, znaćeš da si imala onu čaroliju za koju vredi živeti. Svi imamo ograničeno vreme, na nekom višem nivou, naš život je manje od jednog radnog dana, razmisli da li želiš da samo funkcionišeš od 9 do 5 danas, sutra, prekosutra, svakodnevno, da te sahrane sa nekom dosadnom slikom iz lične karte na nadgrobnom spomeniku i da ti samo dosadni rođaci donose pasulj tetovac na grob i pale cigarete ili želiš da napišeš jednu savršenu pesmu i ostaviš veliki trag iza sebe. Kao trag zvezde padalice. Da te pamte po vatrometu. Isto tako možeš da prihvatiš mirnu luku i ostatak života provedeš uljuljkan i pomiren sa sudbinom, niko od tvoje priče neće moći da napiše roman, ali ti nećeš imati trzavica i moći ćeš da opišeš čitvao svoje postojanje jednom ravnom linijom, to se zove ''lep, miran život'', ili da preuzmeš rizik aktiviranja čarobnog dugmeta i da živiš svoj vatromet. Buran i lep, strastven i nekad neizmerno tužan, ali mnogo vredniji sećanja i mnogo vredniji pomena. I, i u najgorim danima, možeš da otvoriš herbarijum svojih vatrometa i znaš da možeš bolje.
-On radi sve za mene, ali meni je svaki dan isti. Ne želim da neko radi sve za mene. Ne želim korist da bih volela. Želim da samo budem srećna, makar na sekund, želim vatromet.
-Doživela si reset. Našli su ti čarobno dugme! Budi srećna! Čarobno dugme i postoji da bismo ga pronašli!
