Časovnik

Стуб одбране сеоског бетонилигашког, или градског, мање познатог клуба. Овај играч, обично у касним тридесетим, провео је целу своју фубалску каријеру у том клубу и игра је незамислива без њега. Рекло би се да је његова лоша игра заснована на његовим годинама, али не, он одувек тако игра. Ипак, сви сматрају да је заслужио да одигра сваки меч до краја каријере. Прича се да су једном победили најљућег ривала са три гола разлике и да је баш он постигао један гол. Многи то не памте. Надимак је добио по својој необичној способности да се врти као казаљка при налетима младих, виспрних јебача жељних бољег клуба и јаче лиге.
Наравно, никоме не пада на памет да њега окривљује за примљени гол када је ту голман. Бојазан младих талената да ће он вечно играти фудбал на њихову жалост често је оправдана.