Kanter strajk sa početka 90ih. Oružje je sačinjeno od jedne pocinkovane ili emajlirane cevke, dovoljno uske ali ne preuske, a municija su listovi iz sveske za domaći rad, marljivo presečeni uzduž. E sad, oni se smotaju pa zaližu tako da se napravi fin fišek (ova tehnika brzog motanja je poprilično obeležila ovu generaciju i kasnije), gurnu u cevku, i uz duvanje i zvuk "FUP" kao da se puca iz prigušivača, ciljaš nekog. Sad sve što treba da se nađe je neko neobezbeđeno gradilište ili parkić sa dosta prepreka i igra može da počne.
PS: Snajperi su bili oni što su imali dugačke cevke sa delom cevke zalepljenim preko ove iz koje pucaju, kao nišan.
PPS: Imao sam jednog drugara što je nakalemio 3 cevi jednu na drugu. On je bio nešto kao Bata Živojinović.
PPPS: Čuo sam bio da je jedan lik iz četvrtog-2 uspeo da nabije fišek vrapcu u guzicu. Al mislim da je ovo urbana legenda...
Odlično za isterivanje očiju.
-Mrtav si!
-Nisam!
-Jesi, pogodio sam te u patiku.
-To se ne računa.
-Kako se ne računa?
-Pa rekli smo da se ne računa ako ne zaboli.
-A jel? A jel se računa ovo? *FUP FUP FUP FUP*
-Joj joj joj... Dodji ovamo *tras*
-Jaooo!
-Iskrivio si mi cevku!
Papir je bezazlenija verzija, mi obicna seoska deca mo koristili zrna kukuruza, e kako moze oko da istera, prozor moze da napukne od onog cuda, a desavalo se i dobre rane da napravi.+
I kao u kanteru postojali su chiteri koji su na vrh fiseka stavljali zihenadle. Dok ih nisu dobili po cevku od svakog. Kakav PAINTBALL kakva sranja, cevkanje je bilo vrh, kao i "pasuljarka" malo ekstremnija varijanta.
+++
Kakve pocinkovane cevi, da l' ste bili kršteni, PVC je zakon, lakši, jeftiniji, manje šanse da izbiješ sebi zube. Za snajper su bili dobri oni šestari što se olovka uštipa u njih, kraj sa iglom zalepiš za cevku a onaj sa rupom za olovku podigneš dovoljno visoko da može da se nišani kroz njega.
+
proletos su se klinci ispred moje zgrade igrali ovako...jes bilo urlanja...pljus