Čičonjak - između mita i stvarnosti

Чичоњак је заправо балканска верзија Минотаура.
То биће је по телу ЧИЧа, по карактеру- брабОЊАК.
Постоје и мишљења да је овај појам настао од речи ЧИЧа и синтагме "морални дрОЊАК", али ове теорије никад нису доказане.

Чичоњак ће вас сваког јутра питати шта има за доручак, иако се нпр. храни на том месту већ 20-30 година и навикао је да средом буде попара. Он ипак и даље верује да ће доћи и тај дан када ће неко, само за њега, зготовити препелицу у сосу од абсинта, или неко слично егзотично срање.

Чичоњак верује да је Бог све људе око њега обдарио телепатијом, па се увреди када схвати да ви не можете да прочитате његове мисли и да мора да отвори своја чичоњска уста.
Такође, чичоњци верују да ви по цео дан размишљате само о њима, што опет има за последицу увређеност и намћорисање.

Оно што је ипак најгоре код чичоњка, јесте његова навика да вас прекине наглим и бучним бљувањем шлајмаре док маштарите о Обнаженим Ушима и пипкате се по безобразним местима на телу.

Најпознатија подврста Чичоњка јесу Чичоњци Вампири, или како их наш народ зове- Баксузи.
Овакав чичоњак је у стању да умире по 20, 30, 50 година, а да на крају надживи своју децу, често и унуке.

Стручњаци истичу да су Игнорисање и Исказивање Презира једине методе које су дале какве-такве резултате у сузбијању Чичоњкизма.