Cigani koji prose pred crkvom

Golubovi koji gamižu po uzavrelom pločniku, prhnuvši krilima hrle nebu. Vetar je topao i prži lice. Sunce nemilosrdno greje i nalazi se tik iznad krsta, koji stoji na vrhu crkve. Ogromni, ovalni časovnik otkucao je, pre nekoliko momenata 14 puta. Čitavim gradom razleže se duboko odzvanjanje zvona i nadglašava buku koju prave automobili, motori, ljudi, njihovi koraci.
Kod otvorene kapije, koja vodi u crkveno dvorište, sedi majka sa bebom u naručju. Ispod nje viri papirni karton braon boje. Tupim pogledom posmatra gomilu koja hoda ispred nje. Odavno ne pruža ruku, jer pouzdano zna da joj niko neće ništa dati.
Sva je ulepljena od znoja i kapi se polako slivaju niz njeno zajapureno lice.
Crnomanjasto dete odavno je zaspalo, ošamućeno od vrućine. Ispod majice, sićušne i uprljane proviruju njene punašne ručice.Majka je ljulja da bi imala miran san. Pitam se:" Šta ih to tera da na ovaj način pate?"
Ljudi iz gungule ih prezrivo gledaju. Znaju oni šta su cigani koji prose ispred crkve. Prevaranti i štetočine, smrdljivi gadovi i patetični skotovi koji koriste ime Božje zarad sitniša koji zvecka u njihovim džepovima. Da to su otrovi našeg društva.
Ali, oni ne shvataju zašto ona ima modricu na obrazu. Ne shvataju da je muž tuče, ako ne donese određenu svotu. Dobro je, danas nije kod kuće. Inače bi je umlatio, jer nije ništa dobila. Pobegla bi, ne mareći ni za šta, ali žao joj je deteta. Ne želi da ga stavlja na muke, kakve ona podnosi.
Ali, ne mogu oni tek tako da nekome daju pare. 'Ej i oni su se mučili da zarade. I oni sebe nazivaju hrišćanima. Pa, gde vam je sada to uverenje, kada treba da pomognete nemoćnima?
Gleda njihova hladna lica. Oni su odavno izgubili samilost i milosrđe, jer su zaboravili šta znači "pomoć" zbog pukog bitisanja i tvrdičluka .Zadovoljno se šepure gradom, jer kinta u kožnom novčaniku peva. To mu je nagrada što ga šef kreše na poslu u svakom smislu ili je bar spreman na to. Da li će izvući koju novčanicu i dati je?
Do nje, naslonjen na kameni stub sedi usnuli deda. Crne, dugačke brade i sa krpenim kačketom na glavi. Tu je, jer njegovu socijalnu pomoć razdele unuci, a njega ostave da skapava. Već drugi dan nije ništa jeo. Ovi prokletnici neće ništa da udele.
Majka bledim dlanom briše čelo i uzdiše. U nozdrvama oseća miris ruža, koje se nalaze blizu nje, na tezgi. Prodavac, pogrbljena baba dolazi do nje i u kutiju od sira spušta papirne novčanice. Njen celi dobitak od prodaje. Ljubi je u obraz i nežno miluje bebinu mokru kosu.