Uzalud su se istočni narodi trudili da nam utrape svoj izum koji otklanja stres i nervozu, obezbeđuje duhovni mir i neizbežno vodi do katarze. Za prosečnog Srbina oplemenjivanje terase bambusovim zvončićima na vetar jednako je samoubistvu jer neizbežno vodi iskopavanju ratne sekire sa polovinom komšiluka. Razlog za ovo je taj što isti nirvanu pronalazi u popodnevnoj dremci, a za tu katarzu ga baš nešto mnogo...
- Ženo smiri tu decu da vam ja ne bi dolazio! Nema igranja po kući dok dremam.
- Šta ti je životinjo, nismo mi, već ovaj odozgo. Okačio neko čudo na terasi pa čangrlja po ceo dan. I ptice stanarice su se odselile.
- A jel', e pa sad ce da vidi svog boga! Alo bre sektaš,jebala te Hare Krišna! Skidaj taj cinculjak, dabogda se na vešalima klatio.
