Cirkus bez pare

Naša svakodnevica. Nekada: cirkus za koji se ne mora platiti, danas dobija i novo značenje: cirkus za koji ne bi ni imao da platiš.

To je kad narod nema 'leba da jede, ali, pošto je seks, je l', najjeftinija zabava, ne smeta mu da pravi akrobacije, pa se omane vazda narodnih veselja pod izgovorom desilo mi se. To je kada na tom istom veselju ustane iz mrtvi' baba koja umire poslednjih pedeset godina i zaigra neko nemoguće kolo. Uhvati se u kolo ako smes, opasnije je od hodanja po žicama! To je kada ti u jednoj sobi rove ko mecka beba, a u drugoj isto tako zavija baba. To je kad se pravi biznis od prodavanja konzervi na pijaci, to je kad žene puste brkove i brade, jer nema grejanja, a struju isekli! To je kad se svi k'o na trapezu razapinju da sastave kraj sa krajem, a u sredini sede u fićka i piju kafe s izdrkotinama. To je kad su svi u svojim mišjim rupama, tihi i mirni, a onda, sa nagomilanim besom, pod raznoraznim nikovima, dodju na internet da spasavaju svet. To je kad, zarad dobrobiti zemlje i njih samih, ljude moraš da strpaš u kavez.
Ne odlazi cirkus iz našeg malog grada, može samo grad da ode iz našeg malog cirkusa.