Kod većine đaka se svodi na čitanje predgovora, pogovora,
prvih pet strana ( da se pohvataju likovi), zadnjih pet strana ( da se vidi kakav je rasplet) i interpretacije ( u kojima piše sve ostalo, kako oni misle)!
I onda su ti isti đaci najaktivniji na časovima obrade lektire...
ma te svi provale, ali se prave profe prave ludi dok se ne počneš kurčiti... a nije oduvijek bilo interneta, pa da se još to nešto pronađe
За све то су криви професори који не умеју да заинтересују децу за лектиру (а лектира није случајно одабрана, има ту толико тога занимљивог) и продискутују са децом о лектири на прави начин. А не умеју да продискутују зато што ни сами немају развијено мишљење о томе и неки свој конкретан став, па им је лакши метод ''прочитај-препричај''. Исто су се понашали и на факултету. И на факултету се форсира исти феномен, па тако укруг. Ретки су добри професори, а самим тим су и ретки ученици који читају лектиру, а да то није силом. Плус за дефиницију.
Ima istine, mislim da na ljubav prema nekom predmetu presudno utiče profesor! Ali, kod mene se u školi sve svodilo na komentarisanje gore opisanih đaka, među kojima sam i ja bio od drugog razreda...
Za fakultete ne znam pošto nemam dodirnih tačaka sa književnošću, ali sam uzeo par stvari da pročitam koje sam preskočio u srednjoj školi, jer naprosto mislim da je čovjek intelektualni invalid ako ne pročita neke klasike, bez obzira koji faks završio!
Ima...ali su zanimljive lektire retke...treba ubaciti nekih stvari, a neka sranja izbaciti...moze to da se napravi mnogo zanimljivijim. Mada...tesko je zainteresovati vecinu danasnjih ucenika da citaju bilo sta, a kamoli knjige. :D
Ima loših profesora, ali nije književnost isto što i matematika. Kad imaš lošeg profesora matematike, ti već posle nekoliko časova na početku godine ne možeš da ga stigneš, i batališ. A što se tiče književnosti, nemam pojma šta profesor treba da učini da bi učenici pročitali knjigu? Da im dubi na glavi ili šta li već? Ne treba oni to da čitaju zbog njega, već zbog sebe. Doduše, može da ih demotiviše ako je profesor neka drtina, ali i učenici su često glupavi ignorantski magarci, to jest budući prosečni građani.
Која је то средњошколска лектира занимљива? Баш ме занима. Бре, сећам се кол`ко су ме убили само са књигама као што су Корени и Време смрти.
А тек за основну школу! Аууу. На Дрини ћуприја. Или лом партизанских чуда које смо имали да читамо. Јебали их Недићи, у свакој ли су књизи!
Можда су нешто и променили, давно је била моја средња.
Валдемаре, живимо у ери интернета, филмова, музике, порњаве, игрица итд. у којој је деци читање на неком 167. месту приоритета у животу. Врло мали проценат деце ће самоиницијативно да узме књигу у шаке. Њима добар профа и није потребан. Што се тиче осталих 98%, њима је потребан добар професор да их макар мало анимира и приближи им нешто. Књижевност је лепа, али деца то не знају, а професори, уместо да им приближе мало књижевност, још више им то огаде. То је тужно. Ја причам на основву свог искуства и искуства људи које познајем.
На пример, имао сам срање професорку код које смо у средњој радили Хамлета. Њој је било битно да знамо како се зове који лик и колико чинова има и да знаш да препричаш радњу. То може да научи сваки шимпанза. Час књижевности се тако не води. На часу књижевности треба да се прича и да се дискутује о прочитаном и да се проба доћи до суштине. Колико професора постави питање - Шта мислите, што је Хамлет онако успорен и треба му времена да реагује, а с друге стране брзоплето реагује и убија Полонија који је иза завесе? Што се Хамлетовом мртвом оцу обраћају на латинском? Што Хамлет није убио Клаудија и шта га је спречавало? Шта је осећао према мајци? А шта према Офелији? Је л' Гертруда обична спонзоруша или је нешто друго у питању? Зашто се Хамлет разочарао у жене и како је то утицало на његову сексуалност? КЉУЧНА ПИТАЊА КОЈА ТРЕБА ПОСТАВИТИ: Како бисте се ви понашали да сте: Офелија, Хамлет, Клаудије, Лаерт, Гертруда у тим и тим ситуацијама?
Толико има ствари које могу ђаку да приближе дело тако да га заволи, а ништа од тога се не ради на часу. Само се препричава без продирања у суштину.
A ko je kriv što danas ja ne znam da razlikujem integral od funkcije? Da li nastavnici ili moja matematička ograničenost? Po mom iskustvu, ko nema u mozgu spravu koja slova na papiru pretvara u priču, književnost nije za njega. Na sreću, za njega su izmislili igrice, filmove, internet...
Ја мислим да ти мало гледаш црно-белим очима на ову проблематику. Нисам рекао да сви сад треба да постану убер-моћни тумачи књижевног дела, али свакако треба часови да буду мало више student-friendly. Кажеш да дајеш јединице ученицима, што даље имплицира да си професор, што даље имплицира да си изучавао психологију и методику наставе, па онда знаш да та ''справа која слова претвара у причу'' коју помињеш може и да се развије, а може и да закржља, као што је то случај код ''игнорантних магараца'' које си такође поменуо. Мозак је флексибилна ствар. Расте у оном смеру у ком га вучеш.
Dzimi, tvoja prica je korisna za decicu u zabavistu i do 4 razreda osnovne skole....posle, nista ne zavisi od prof. U srednjoj skoli da ne pricamo... tu prof. ne moze bas nista.
Kad su cvetale tikve, Stranac, Cekajuci Godoa, Hamlet, Bozanstvena komeidija,Ana Karenjina, Zlocin i Kazna, Bela griva i Mali princ itd. Ima zanimljive lektire... mada moze to da bude mnogo bolje. :D
ja nisam ni to čitao, nego slušam šta drugi seru, pa onda i ja serem uz njih, lupam i šta jeste i šta nije :D +