Slabić, nesposobnjaković.
(1345. godina, opsada Sera)
Dušan: Nosi 'vamo ovna da probijamo kapiju!
(vojska se postavlja)
Braht: UND JEDAN, UND DVA...
Hlapen: Čekaaaaj, čekaaaaaj!
Braht: Kaj je sad dećko majku ti božju!
Hlapen: Strelci se nisu postavili! Čekaj da se postave!
Braht: Oh mili deuse, stalno neki problemi s ovim Srbima.
(deset minuta posle)
Braht: IDEMO VOJSKA, UND JEDAN, UND DVA, UND...
Hlapen: Čekaaaaaj, čekaaaaaj!
Braht: Doista, ko kani ratovati uz ovakve barbare, kaj je sad hoklicu ti poljubim!
Hlapen: Romeji vrše napad po našem desnom krilu, ne mogu nas pokrivati!
Braht: A mogao sam ljepo biti kardinal, pa unterhaltovati talijanske ćasne sestre, a ne, kani Palman ratovati uz Srbe, jebali ga oni.
(pola sata kasnije)
Braht: DOBRO JESMO SVI SPREMNI SAD
Posada ovna: Jesmo!
Braht: SIGURNO?
Posada: Jesmo!
Braht: UND JEDAN, UND DVA, UND D....
Hlapen: Čekaaaaj, čekaaaaj!
Braht: Ma gonite se u tri ljepe pizde materine!
(Braht odlazi u Dušanov šator)
Dušan: Oj Brahte, probiste li više kapiju?
Braht: Ma probili smo kurac moj, onaj tvoj cmolja mi sabotira svako probijanje, gori je od onih pizdi sa Švapske Jure.
Dušan: Nemoj tako, znaš da Hlapen uvek igra na sigurno. Ajde idi, reci mu da ne podjebava, pa probijajte.
(Braht se vraća)
Braht: UND JEDAN, UND DVA, UND DRAJ!
(istovremeno u tvrđavi)
Janis: Šta ćemo, Aleksandre, najebali smo sada.
Aleksandar: Znaš šta, ionako smo najebali, kad se ovi budu zaleteli da probiju kapiju, vi je odjednom otvorite, pa nek popadaju unutra, kad već izginemo, da izginemo s osmehom na licu.
(ovan se zaleće, kapija se otvara)
Posada: IIIJOOPAAAAA
(ovan prolazi kapiju, protrčava u zaletu glavnom ulicom dvesta metara i udara statuu konja na trgu)
Braht: Ah jebem ti bizantske barbare, znao sam da će mi ovako nekaj prigodit, idem ja odavde gonit' se u pizdu ljepu materinu u Štajersku na godišnji, nema raja bez rodnoga kraja.
