Cmolja

(1345. година, опсада Сера)
Душан: Носи 'вамо овна да пробијамо капију!
(војска се поставља)
Брахт: УНД ЈЕДАН, УНД ДВА...
Хлапен: Чекаааај, чекааааај!
Брахт: Кај је сад дећко мајку ти божју!
Хлапен: Стрелци се нису поставили! Чекај да се поставе!
Брахт: Ох мили деусе, стално неки проблеми с овим Србима.
(десет минута после)
Брахт: ИДЕМО ВОЈСКА, УНД ЈЕДАН, УНД ДВА, УНД...
Хлапен: Чекааааај, чекааааај!
Брахт: Доиста, ко кани ратовати уз овакве барбаре, кај је сад хоклицу ти пољубим!
Хлапен: Ромеји врше напад по нашем десном крилу, не могу нас покривати!
Брахт: А могао сам љепо бити кардинал, па унтерхалтовати талијанске ћасне сестре, а не, кани Палман ратовати уз Србе, јебали га они.
(пола сата касније)
Брахт: ДОБРО ЈЕСМО СВИ СПРЕМНИ САД
Посада овна: Јесмо!
Брахт: СИГУРНО?
Посада: Јесмо!
Брахт: УНД ЈЕДАН, УНД ДВА, УНД Д....
Хлапен: Чекаааај, чекаааај!
Брахт: Ма гоните се у три љепе пизде материне!
(Брахт одлази у Душанов шатор)
Душан: Ој Брахте, пробисте ли више капију?
Брахт: Ма пробили смо курац мој, онај твој цмоља ми саботира свако пробијање, гори је од оних пизди са Швапске Јуре.
Душан: Немој тако, знаш да Хлапен увек игра на сигурно. Ајде иди, реци му да не подјебава, па пробијајте.
(Брахт се враћа)
Брахт: УНД ЈЕДАН, УНД ДВА, УНД ДРАЈ!
(истовремено у тврђави)
Јанис: Шта ћемо, Александре, најебали смо сада.
Александар: Знаш шта, ионако смо најебали, кад се ови буду залетели да пробију капију, ви је одједном отворите, па нек попадају унутра, кад већ изгинемо, да изгинемо с осмехом на лицу.
(ован се залеће, капија се отвара)
Посада: ИИИЈООПААААА
(ован пролази капију, протрчава у залету главном улицом двеста метара и удара статуу коња на тргу)
Брахт: Ах јебем ти бизантске барбаре, знао сам да ће ми овако некај пригодит, идем ја одавде гонит' се у пизду љепу материну у Штајерску на годишњи, нема раја без роднога краја.