Coknuti

-Zvali me žuti na otvaranje nekakvog ''Kluba za širenje europskih načela i sanaciju kulturoloških razlika''. Sve to finansirano iz nekih čudnih fondova i pod pokroviteljstvom raznih NVO-a i tako tih. Ma znaš već o čemu ti pričam...
-Znam. I kako je bilo?
-Ono što se kaže, na nivou. Šampanjci, kokteli, neka jela za koja nisam znao ni kako se zovu ni od čega su, pa neke lignje, dagnje, kurci-placi, al ništa pragnje.
-Jebeš to onda.
-Ma da. Kakva su to jela kad na ništa nisam coknuo? Al sam se zato nakačio na neki šampanjac. Sve mi donose neke male i uske čašice, ma nema ni gutljaj u njima. Moro sam da jurim konobara sa onom tacnom i repetiram. I trajalo bi to do sitnih sati da me nisu zamolili da napustim proslavu.
-Što?
-Pripišalo mi se otog šampanjca i odem da šoram, a zamnom uđe neki flafičasti aktivista i stane kraj mene. Vidim ja da mi on bleno u kitu, al kontam da svi muški krišom gledaju i mere jedni drugima ćune u streljačkom stroju. Ništa, šoram ja i dalje, al kad mi je bratac na kurac coknuo jezikom, e tu sam već morao da ga nabodem.