Čokolada u Drugom svetskom ratu

-Капетан Блазковиц. Коначно си дошао по сфоје, ја?
-Не покушавај да ми одвратиш паж...
-Најн, нипошто! Данас си доказао да нема фећег аријефца од тебе. Бацио сам на тебе хорде суперфојника, робота, тенкофа, афијона, робота са крилатим тенкофима на раменима, мајн гот, чопори панцерхундофа цфилели су пред тобом. Пустимо офај бесмислени рат, придружи ми се и свет ће бити наша острига!
-Добићеш по један метак подебљег калибра за сваку глупу реч коју си изговорио. Шта ти, гњидо изобличена, можеш да ми понудиш овако понижен под мојом чизмом?
-Офо. Ја? Фидим ли ја то сјај у тфојим плафим очима, ја? Са целим лешницима, капетане Блазковиц, као некада, код куће кад се отац фрати са посла па позофе ситну децу да их обрадује, ја?
-Е јебеш ми матер ако си ти нормалан човек. Ај' диж' се, имаш неког шнапса овде?